Murali kroz dečije oči

Prvi graffiti jam, stoti mural, šest murala na jednoj zgradi, možda najviše u čitavom Čačku, a sigurno najviše na jednoj čačanskoj školi. Šta može biti rešenje?

Obavezan deo svakog obilaska murala je Vuk Karadžić škola u Čačku, a obavezan komentar pri svakom bačenom pogledu sa bedema jeste “Blago deci čija je ovo osnovna škola”. I zaista, blago njima, mora da je jako lepo svaki dan gledati murale koje su radili umetnici iz Srbije, Hrvatske i Francuske, a zidovi mora da iz dečije perspektive izgledaju još veće. A sigurno je zanimljivo i videti odrasle kako crtaju po zidu i shvatiti da je to nešto čime se možete baviti, pošto svi znamo da je crtanje po kućnim zidovima omiljena dečija aktivnost.

Ovde Stom-ova crvena panda zauzima monumentalnu površinu tik uz igralište, kod đačkog ulaza očekuje ih Čezov i Sarmeov rad sa Nindža Kornjačom koja ih posmatra dok ulaze na časove, a dugački zid koji su radili Tužni Marin i Erol Sjajni priča priču u nostalgičnom stilu jugoslovenskog stripa. Sa bedema se vide Artezov rad posvećen sadnji drveća, Demonova apstrakcija iz 2015. godine i veliki mural sa natpisom “Svet kakav želim” koji su radili TKV, Jana Danilović i Endo na mestu na kome su ranije stajali grafiti sa prvog DUK-a.

Ipak, dečiji svet je prelep i pun doživljaja, pa nas uvek kopka pitanje kako su oni doživeli sve ovo? Srećom, deca pamte stvari i kroz razgovor sa Lolom Lakušić, koja je bila verni posmatrač oslikavanja te ne tako davne 2023. godine saznali smo više o tome šta se šaputalo između časova po hodnicima kada su se oslikvala tri murala. A evo šta Lola, sada već učenica Gimnazije, kaže:

“U šestom razredu počelo je oslikavanje naše škole. U početku nam je to delovalo kao ideja koja će samo stvoriti gužvu u dvorištu, ali vremenom smo postajali sve više zaintrigirani. Obilazili smo školu, posmatrali nastajanje murala i upoznali ljude koji su ih oslikavali. Sećam se da nam je ostajanje posle škole, čak i po sat-dva, bilo najmanji problem. Iskreno mislim da su murali dali život školi. Po meni, naša škola je spolja jedno od najlepših mesta u Čačku, sa istinskim dečjim duhom i svojom pričom. Volela bih da se umetnici vrate i ostave svoju magiju još negde u našem gradu, ali sam srećna što već imamo toliko njihovih radova. Taj period šestog razreda ostao mi je duboko urezan u sećanju i pamtim ga kao jedan od lepših delova svog detinjstva.”

Teško je išta dodati na ovo, ali možemo se prisetiti momenta kada smo upoznali Lolu, jer je i ona ostavila utisak na umetnike. Tada učenica šestog razreda, Lola se sprijateljila sa umetnicima i u toku časova nacrtala male stripove i svakoga od njih da četkicom i muralom u pozadini. Utisci su međusobni, a što je najvažnije, deca srećna i zadovoljna. Oni su, najzad, najvažnija publika, i nadamo se da će jednog dana preuzeti na sebe dalje ulepšavanje grada za neke naredne generacije koje dolaze.