Šta građani misle o muralima?

Šta građani misle o muralima?

DUK festival postoji već jedanaest godina i nesumnjivo utiče na lokalnu zajednicu - to je primetio svako od umetnika, svako od prolaznika, mediji, a to su primetili i organizatori. U godinama postojanja festivala Čačak se transformisao od grada sa svega nekoliko murala do prave galerije na otvorenom, a mišljenje Čačana takođe. To smo, makar, mislili, pa smo odlučili da ih i priupitamo i saznamo malo više o tome šta prosečan građanin misli o muralima koje viđa svaki dan. Stoga, u ovom tekstu se nalaze rezultati ankete koje su građani i učenici škola popunili sa ciljem da nam daju prostor da saznamo kako oni vide rad DUK festivala. Među ispitanicima je bilo najviše mladih: 71% imalo je između 15 i 25 godina, 19% između 26 i 35, 6,5% između 36 i 50, dok je 3% bilo starije od 50 godina. Ovakva zastupljenost mladih posebno je značajna u kontekstu odlaska stanovništva i mladih iz Čačka. Budući da je DUK festival usmeren na urbanu kulturu, koja svoje korene ima upravo u kulturi mladih, ne iznenađuje što upravo oni najviše prepoznaju njegov rad. U anketi su oba pola bila gotovo podjednako zastupljena, što je zanimljivo i u kontekstu često prisutne pretpostavke da je street art scena pretežno muška. DUK festival je tokom godina uključivao brojne umetnice, među kojima su Hellga, TKV, Jana Danilović, Marv i indonežanska umetnica Yessieow, dok žene čine i deo samog organizacionog tima. Rezultati ankete pokazali su da čak 192 ispitanika redovno primećuju murale u gradu, dok 183 imaju izrazito pozitivno mišljenje o njima. Ipak, 43% ispitanika nije bilo upoznato sa DUK festivalom kao konkretnim događajem, već su murale prepoznavali kao zasebnu pojavu. Ovaj podatak pokazuje da umetnost u javnom prostoru ponekad prevazilazi prepoznatljivost samog događaja koji ju je omogućio: građani svakodnevno susreću murale, čak i kada ne znaju ko stoji iza njihove realizacije. Više od 70% ispitanika ima omiljeni mural u gradu. Među najčešće pominjanim radovima našli su se murali na Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, oslikani silosi iz 2023. godine, mural sa likom Nadežde Petrović i mural dečaka koji jede trešnju, poznat kao „Boško“. Zanimljivo je da su građani gotovo podjednako birali apstraktne murale, ilustracije i realistične prikaze: 21% ispitanika preferira apstraktne murale, 24% ilustracije, a 25% realistične radove. Murali na Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, koje potpisuju Endo, Artez, TKV, Jana Danilović, Erol Sjajni, Tužni Marin, Chez, Sarme i Stom500, predstavljaju primer kako koncentracija više umetničkih radova na jednom mestu može postati prepoznatljiva celina u lokalnom prostoru. Građani su ih u odgovorima često navodili zajedno, kao „murale na školi Vuk Karadžić“, bez izdvajanja pojedinačnih radova. Slično tome, mural sa likom Nadežde Petrović, koji su oslikali Marija i Stevan iz Ateljea Šoln, privukao je pažnju lokalne zajednice i dobio pozitivne reakcije, uključujući i zahvalnost direktora galerije koja nosi ime ove umetnice. Mural „Boško“ umetnika Wuper Keca, koji prikazuje dečaka kako jede trešnju, građani su opisivali kao „miran“ i „umirujući“, što pokazuje da murali mogu doprineti i atmosferi prostora u kojem se nalaze. Posebno mesto u sećanju građana zauzimaju silosi u Čačku, nekadašnja fabrika mlina koja se više ne koristi. Za mnoge mlade ljude ovo mesto ima posebno značenje jer su upravo tu provodili deo svojih tinejdžerskih dana. Njihovo oslikavanje zato nije predstavljalo samo umetničku intervenciju, već i novu priliku da se prostoru koji je deo kolektivnog sećanja grada udahne život. Tri celine silosa oslikali su lokalni umetnik Vuk Đurić Endo, beogradski duo Sobekcis i nemački umetnik Kartel. Motivi kuća, sela i šljive u pikselima povezali su tradicionalne simbole Čačka sa savremenim vizuelnim izrazom. Anketa je pokazala i da 70% građana murale posmatra kao umetnička dela i smatra da je za njihovo stvaranje potrebna posebna veština. Oko 60% ispitanika veruje da murali mogu pokrenuti društvene razgovore o određenim temama. Ovi rezultati ukazuju na to da se murali ne doživljavaju samo kao dekoracija grada, već i kao oblik umetničkog izražavanja koji može otvoriti prostor za komunikaciju i razmenu mišljenja. DUK festival tako ne ostavlja trag samo na zidovima grada. Kroz murale, susrete, razgovore i uključivanje lokalne zajednice, on doprinosi stvaranju prostora koji građani prepoznaju kao svoj, razvija interesovanje za umetnost u javnom prostoru i povezuje Čačak sa umetnicima i kulturnim scenama iz različitih delova sveta. Činjenica da veliki broj građana ima omiljeni mural, da ih redovno primećuje i pozitivno doživljava pokazuje da je ulična umetnost postala deo vizuelnog identiteta grada, ali i svakodnevice njegovih stanovnika.